Zašto je profesor studentima skuhao kafu? Lekcija koju ćete pamtiti cijelog života!
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosjećanjem.
“Čini mi se da vam treba šolja dobre kafe”, rekao je i povukao se u kuhinju.
Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i cijelim asortimanom šolja. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porculanskih, plastičnih, staklenih, papirnatih, kristalnih, keramičkih … Neke su izgledale skupocjeno, kao da su stigle s dvorca posljednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane …
“Poslužite se”.
Kad su svi bivši studenti imali šolju u ruci, profesor je primijetio:
“Lijepe i skupocjene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A, ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Ljepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A, onda ste nastavili mjerkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, sjetite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu … poput šoljice. Šoljica ne definira, niti mijenja kvalitetu života koji živimo. Ponekad, koncentrirajući se samo na šolju, propustimo uživanje u kafi.
Pijete kafu, a ne šoljicu.
Najsretniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno…”
