Pismo za mlade Suca Gilliama :
“Stalno slušamo žalopojke tinejdžera. Što da radimo? Kamo možemo otići? Odgovor je: IDITE KUĆI!
Popravite prozorska okna, obojite stolariju. Počistite lišće iz dvorišta, pokosite travu, počistite snijeg s prilaza. Operite auto, naučite kuhati, oribajte podove. Počistite odvod u sudoperu, nađite posao. Pomozite Crvenom križu ili nekoj udruzi.
Posjetite bolesne, pomozite siromašnima, učite.
A kada završite, a niste umorni – pročitajte knjigu.
Vaši roditelji ne duguju vam zabavu. Vaš grad ili selo ne duguje vam rekreacijske objekte.
Svijet vam ništa ne duguje. Vi nešto dugujete svijetu.
Dugujete mu svoje vrijeme, svoju energiju i svoje talente tako da nitko više ne mora živjeti u ratu, siromaštvu, bolesti ili samoći.
Odrastite: prestanite cmoljiti. Prestanite sanjariti i razvijte karakter, ne listu želja, i počnite se ponašati kao muškarac ili žena.
Trebali biste biti dovoljno zreli da prihvatite neke odgovornosti koje su godinama za vas imali vaši roditelji.
Oni su o vama brinuli, štitili vas, pomogli vam, molili, iscrpljivali se, tolerirali i zanemarivali svoje potrebe da biste vi imali što više.
To su radilo rado, jer vi ste njihovo najdraže blago.
Ali, sada nemate pravo očekivati od njih da se pokoravaju svakoj vašoj želji, samo zato što sebični ego umjesto zdravog razuma dominira vašom osobnošću, razmišljanjem i zahtjevima.
Za ime Božje, odrastite i idite kući!”
Photo Pixabay
