Ucenik je jednom upitao:
„Učitelju, kako da ostanem čist kada sam okružen negativnošću, ljutnjom i neznanjem?”
Ucitelj ga je poveo do tihog jezerca.
Voda je bila tamna, gusta od mulja.
Ipak, iz tog mulja izrastao je jedan lotos, čist, netaknut, blistav.
Na trenutak, ucitelj nije rekao ništa.
Zatim je tiho upitao:
„Da li se lotos bori protiv mulja?“
Ucenik je pažljivo pogledao.
„Ne, Učitelju.“
„Da li se žali na vodu koja ga održava?“
„Ne.“
„Da li troši svoju energiju pokušavajući promijeniti ono što ga okružuje?“
Ponovo, ne.
Ucitelj se nasmiješio.
„Lotos razumije ono što većina ljudi zaboravlja“, rekao je.
„On ne raste uprkos mulju, on raste zahvaljujući njemu.“
Zatim je nastavio:
„Mulj nije neprijatelj. Otpor jeste.
Lotos se ne raspravlja s tamom. On raste prema svjetlu.
Ne upija prljavštinu. On je preobražava.“
Na ovom putu, rekao je ucitelj, ne učim te da pobjegneš od svijeta.
Učim te da ne dozvoliš svijetu da pusti korijen u tebi.
Ljudi će ogovarati.
Situacije će biti nepravedne.
Život će te iznova i iznova vraćati u mutne vode.
Imaš dva izbora:
Potonuti u to. Ili rasti kroz to.
Lotos ne pita: „Zašto je voda ovako prljava?“
On pita: „Koliko visoko mogu da izrastem?“
Budi kao lotos.
Usmjeri se na svoju praksu, svoj integritet, svoju unutrašnju jasnoću.
Rasti tiho. Cvjetaj bez dozvole.
Neka tvoj mir postane toliko dubok da ga mulj ne može dotaći.
Ne zaslužuje sve oko tebe tvoju reakciju.
Neke stvari zaslužuju samo tvoje nadilaženje.
