{"id":4369,"date":"2026-09-02T11:56:38","date_gmt":"2026-09-02T11:56:38","guid":{"rendered":"https:\/\/doktorica.org\/?p=4369"},"modified":"2026-09-02T12:00:01","modified_gmt":"2026-09-02T12:00:01","slug":"sve-vise-karcinoma-kod-mladih-ljudi-treba-li-se-bojati-hrane-koju-jedemo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/2026\/09\/02\/sve-vise-karcinoma-kod-mladih-ljudi-treba-li-se-bojati-hrane-koju-jedemo\/","title":{"rendered":"Sve vi\u0161e karcinoma kod mla\u0111ih ljudi: treba li se bojati hrane koju jedemo?"},"content":{"rendered":"
\n\n\n

<\/h1>\n\n\n\n

Posljednjih godina mnogi ljekari imaju isti neugodan utisak dame\u0111u pacijentima oboljelim od malignih bolesti sve \u010de\u0161\u0107e vi\u0111amo ljude za koje bismo nekada rekli da su \u201epremladi za takvu dijagnozu\u201c.<\/p>\n\n\n\n

To vi\u0161e nije samo subjektivan utisak.<\/p>\n\n\n\n

Velika analiza ameri\u010dkog National Cancer Institutea pokazala je da je izme\u0111u 2010. i 2019. godine incidenca \u010dak 14 od 33 analizirane vrste karcinoma porasla u najmanje jednoj dobnoj grupi mla\u0111oj od 50 godina. Me\u0111u njima su bili karcinom dojke i kolorektalni karcinom. Va\u017eno je, me\u0111utim, re\u0107i i drugu polovinu pri\u010de: nisu svi karcinomi u porastu, a ukupna stopa svih karcinoma kod mla\u0111ih osoba u toj analizi nije porasla.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga se name\u0107e pitanje: \u0161ta se promijenilo?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Promijenio se na\u010din \u017eivota, tjelesna te\u017eina populacije, fizi\u010dka aktivnost, konzumiranje alkohola, struktura prehrane, koli\u010dina industrijski prera\u0111ene hrane, okoli\u0161 kojem smo izlo\u017eeni, ali i na\u010din proizvodnje hrane.<\/p>\n\n\n\n

I tu dolazimo do pesticida.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je zapravo \u201eprskano\u201c ono \u0161to jedemo?<\/h2>\n\n\n\n

Pesticidi su sredstva kojima se biljke \u0161tite od insekata, gljivica, korova i drugih \u0161teto\u010dina. Bez njih bi savremena poljoprivredna proizvodnja bila znatno te\u017ea i prinosi manji.<\/p>\n\n\n\n

Problem je \u0161to pesticidi nisu biolo\u0161ki neutralne supstance.<\/p>\n\n\n\n

Svjetska zdravstvena organizacija navodi da pesticidi mogu biti potencijalno toksi\u010dni za \u010dovjeka te da zdravstveni efekti zavise od vrste sredstva, koli\u010dine, trajanja i na\u010dina izlaganja. Dugotrajna ili velika izlo\u017eenost odre\u0111enim pesticidima mo\u017ee biti povezana i sa ozbiljnim zdravstvenim posljedicama, uklju\u010duju\u0107i pojedine maligne bolesti.<\/p>\n\n\n\n

Ovdje postoji jedna veoma va\u017ena razlika.<\/p>\n\n\n\n

Nije isto biti profesionalno izlo\u017een velikim koli\u010dinama pesticida i pojesti jabuku na kojoj se nalazi veoma mala koli\u010dina dozvoljenog ostatka pesticida.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Poljoprivredni radnik koji godinama rukuje pesticidima mo\u017ee biti izlo\u017een neuporedivo ve\u0107im dozama od potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Upravo zbog toga postoje maksimalno dozvoljene koli\u010dine ostataka pesticida u hrani \u2013 takozvani MRL (Maximum Residue Levels). FAO i WHO kontinuirano procjenjuju toksi\u010dnost pesticida, akutnu i hroni\u010dnu izlo\u017eenost, genotoksi\u010dnost, karcinogenost, reproduktivnu i razvojnu toksi\u010dnost i na osnovu toga odre\u0111uju prihvatljive nivoe izlo\u017eenosti. Najnovije evaluacije objavljene su i tokom 2026. godine.<\/p>\n\n\n\n

A \u0161ta je sa pesticidima koji su povezani sa rakom?<\/h2>\n\n\n\n

Tu stvari postaju zanimljivije.<\/p>\n\n\n\n

IARC \u2013 Me\u0111unarodna agencija za istra\u017eivanje raka \u2013 klasifikovala je, na primjer, glifosat kao \u201evjerovatno karcinogen za ljude\u201c (Group 2A), na osnovu ograni\u010denih dokaza kod ljudi, dovoljnog nivoa dokaza kod eksperimentalnih \u017eivotinja i drugih podataka.<\/p>\n\n\n\n

Ali izraz \u201evjerovatno karcinogen\u201c ne zna\u010di da \u0107e koli\u010dina koja eventualno ostane na jednoj jabuci izazvati karcinom.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je razlika izme\u0111u hazarda<\/em> i rizika<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Hazard govori da odre\u0111ena supstanca pod nekim uslovima mo\u017ee izazvati \u0161tetu. Rizik zavisi od toga koliko smo toj supstanci izlo\u017eeni.<\/p>\n\n\n\n

WHO zato nagla\u0161ava da se procjena rizika ostataka pesticida u hrani mora zasnivati na stvarnoj dozi kojoj je potro\u0161a\u010d izlo\u017een.<\/p>\n\n\n\n

Drugim rije\u010dima nije dovoljno pitati \u201eima li pesticida?\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pravo pitanje je:<\/p>\n\n\n\n

Kojeg pesticida, koliko, koliko \u010desto i tokom koliko godina?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eemo li onda pesticide optu\u017eiti za porast karcinoma kod mladih?<\/h2>\n\n\n\n

Za sada \u2013 ne.<\/p>\n\n\n\n

Nemamo kvalitetne dokaze<\/strong> koji bi pokazali da je porast malignih bolesti kod mla\u0111ih ljudi posljedica upravo ostataka pesticida na vo\u0107u i povr\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

To bi bilo previ\u0161e pojednostavljeno obja\u0161njenje veoma kompleksnog problema.<\/p>\n\n\n\n

Rak gotovo nikada nema samo jedan uzrok.<\/p>\n\n\n\n

Genetika, pu\u0161enje, alkohol, gojaznost, nedovoljna fizi\u010dka aktivnost, metaboli\u010dki poreme\u0107aji, infekcije, UV zra\u010denje, profesionalna i okoli\u0161na izlo\u017eenost, prehrambene navike i starenje \u0107elija samo su neki od faktora koji mogu u\u010destvovati u nastanku malignih bolesti.<\/p>\n\n\n\n

Kod porasta pojedinih karcinoma me\u0111u mla\u0111im ljudima nau\u010dnici jo\u0161 poku\u0161avaju utvrditi koliko doprinose promjene u na\u010dinu \u017eivota, gojaznost, prehrana, mikrobiom, okoli\u0161ni faktori, bolja dijagnostika i drugi uzroci.<\/p>\n\n\n\n

Paradoks: zbog straha od pesticida ne bismo trebali prestati jesti vo\u0107e i povr\u0107e<\/h2>\n\n\n\n

To bi vjerovatno bila najgora poruka koju mo\u017eemo izvu\u0107i iz cijele pri\u010de.<\/p>\n\n\n\n

Dok za male ostatke pesticida u hrani ne mo\u017eemo jednostavno re\u0107i da uzrokuju rak, za prehranu bogatu biljnom hranom imamo mnogo dokaza o zdravstvenoj koristi.<\/p>\n\n\n\n

World Cancer Research Fund preporu\u010duje da integralne \u017eitarice, povr\u0107e, vo\u0107e i mahunarke \u010dine zna\u010dajan dio svakodnevne prehrane. Posebno su jaki dokazi da prehrambena vlakna smanjuju rizik kolorektalnog karcinoma. Biljna prehrana tako\u0111er poma\u017ee odr\u017eavanju zdrave tjelesne te\u017eine, \u0161to je dodatno va\u017eno u prevenciji malignih bolesti.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, rje\u0161enje nije:<\/p>\n\n\n\n

\u201eNe\u0107u jesti jagode jer su mo\u017eda prskane.\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mnogo razumniji zaklju\u010dak je:<\/p>\n\n\n\n

\u201eJest \u0107u vo\u0107e i povr\u0107e, ali \u0107u poku\u0161ati smanjiti nepotrebnu izlo\u017eenost pesticidima.\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160ta mo\u017eemo prakti\u010dno uraditi?<\/h2>\n\n\n\n

Vo\u0107e i povr\u0107e treba dobro oprati pod teku\u0107om vodom. WHO navodi da pranje, a kod odre\u0111enih namirnica i guljenje, mo\u017ee smanjiti koli\u010dinu ostataka pesticida, a istovremeno smanjuje i mikrobiolo\u0161ku kontaminaciju.<\/p>\n\n\n\n

Dobro je mijenjati vrste vo\u0107a i povr\u0107a koje jedemo i izvore iz kojih ih kupujemo, umjesto da tokom cijele godine jedemo velike koli\u010dine samo nekoliko namirnica.<\/p>\n\n\n\n

Kada je mogu\u0107e, treba birati sezonske proizvode i hranu poznatog porijekla. Ako sami uzgajamo vo\u0107e i povr\u0107e i koristimo sredstva za za\u0161titu bilja, posebno je va\u017eno po\u0161tovati propisanu dozu i karencu tj. vrijeme koje mora pro\u0107i izme\u0111u posljednjeg tretiranja biljke i berbe.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I jo\u0161 ne\u0161to: \u201edoma\u0107e\u201c nije automatski sinonim za \u201ebez pesticida\u201c. Nepravilno kori\u0161tenje sredstava za za\u0161titu bilja u maloj privatnoj proizvodnji tako\u0111er mo\u017ee predstavljati problem.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda problem nije jedna jabuka, nego ono \u010demu smo izlo\u017eeni decenijama<\/h2>\n\n\n\n

Kada govorimo o raku i okoli\u0161u, najve\u0107i izazov savremene medicine upravo je dugotrajna izlo\u017eenost.<\/p>\n\n\n\n

\u010covjek nije izlo\u017een samo jednoj supstanci. Tokom desetlje\u0107a izlo\u017eeni smo brojnim hemikalijama iz hrane, vode, zraka, radne sredine i svakodnevnog \u017eivota. Upravo je prou\u010davanje efekata takvih dugotrajnih i kombinovanih izlo\u017eenosti jedan od velikih izazova epidemiologije.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga nije nau\u010dno opravdano \u0161iriti strah da je svaka \u201eprskana\u201c jabuka opasna, ali jednako tako nije opravdano re\u0107i da pitanje pesticida u hrani nije va\u017eno.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je.<\/p>\n\n\n\n

Zato postoje kontrola hrane, maksimalno dozvoljeni nivoi ostataka pesticida i stalne toksikolo\u0161ke procjene.<\/p>\n\n\n\n

A \u010dinjenica da se pojedine maligne bolesti sve \u010de\u0161\u0107e dijagnosticiraju kod mla\u0111ih ljudi dovoljan je razlog da ozbiljno istra\u017eujemo sve potencijalne faktore od gojaznosti i na\u010dina prehrane do okoli\u0161nih i profesionalnih izlo\u017eenosti.<\/p>\n\n\n\n

Bez panike, ali i bez zatvaranja o\u010diju.<\/p>\n\n\n\n

Vo\u0107e i povr\u0107e i dalje trebamo jesti. Samo bismo trebali imati pravo znati \u0161ta je na njemu, \u010dime je tretirano i da li hrana koju svakodnevno stavljamo na sto zaista zadovoljava propisane sigurnosne standarde.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posljednjih godina bilje\u017ei se porast pojedinih vrsta karcinoma kod osoba mla\u0111ih od 50 godina. Kakvu ulogu mogu imati prehrana, pesticidi i ostaci sredstava za za\u0161titu bilja na vo\u0107u i povr\u0107u i \u0161ta o tome zaista ka\u017ee nauka?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4373,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1212,1210,1211,1207,1208,1213,1214,1209],"class_list":["post post-4369","anons"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4369","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4369"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4369\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4374,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4369\/revisions\/4374"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4373"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4369"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4369"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4369"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}