{"id":103,"date":"2016-03-20T18:27:00","date_gmt":"2016-03-20T18:27:00","guid":{"rendered":"http:\/\/doktorica.org\/?p=103"},"modified":"2016-03-20T18:27:00","modified_gmt":"2016-03-20T18:27:00","slug":"kako-pobijediti-stres","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/2016\/03\/20\/kako-pobijediti-stres\/","title":{"rendered":"Kako pobijediti stres?"},"content":{"rendered":"
\n

Stres nam tako dosljedno iz dana u dan unistava zdravlje. <\/strong>
\nAko tra\u017eite olak\u0161anje od napetosti prouzrokovane problemima i poslom,  predla\u017eemo 20 jednostavnih, ali izuzetno efikasnih i isprobanih tehnika za smanjivanje stresa, koje mo\u017eete koristiti ve\u0107 sad! Tajna je u strategiji,  rutini\u00a0i dosljednosti.<\/p>\n

\"image\"<\/a><\/p>\n

1 Pripremite se za sutra<\/strong>
\nNi\u0161ta nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se dan ranije i pripremite odje\u0107u, ra\u010dune koje morate da platite, listu zadataka. Odvojite nekoliko minuta prije spavanja i jutro \u0107e ve\u0107 krenuti bez stresa. Ovo \u0107e dati pozitivan ton danu koji slijedi i pomo\u0107i vam da budete uspje\u0161niji.<\/p>\n

2 Naoru\u017eajte se zdravim grickalicama<\/strong>
\nAnketa koju je sprovelo Udru\u017eenje ameri\u010dkih psihologa pokazuje da jedna od tri \u017eena utjehu zbog psiholo\u0161ke napetosti tra\u017ei u hrani poput sladoleda i kola\u010di\u0107a. \u017dene koje su \u010desto na dijeti i pod stresom imaju jo\u0161 ve\u0107u sklonost slatkom. Klju\u010dno je zato ne odricati se hrane strogim re\u017eimima ishrane.
\nUvijek uz sebe imajte ora\u0161aste plodove, suho gro\u017e\u0111e, a u fri\u017eideru dr\u017eite malo sira.<\/p>\n

3 Poku\u0161ajte s poslovima koji zahtijevaju ponavljanje pokreta\u00a0<\/strong>
\nBilo kakav rutinski posao koji zahtijeva ponavljanje, poput usisavanja, peglanja, pletenja ili sje\u010denja papira, zaista mo\u017ee da pomogne da se lak\u0161e smirite.<\/p>\n

4 Temeljno perite ruke<\/strong>
\nKad ste pod pritiskom, skloniji ste obolijevanju zbog virusa i ostalih bacila koje u tijelo mo\u017eete da unesete prljavim rukama. Najbolju odbranu pru\u017ea vam pranje ruku. Natrljajte ruke sapunom i isperite toplom vodom 10 do 20 sekundi. Ne treba vam jo\u0161 i stres zbog gripa ili prehlade!<\/p>\n

5 Slu\u0161ajte muziku koja smiruje<\/strong>
\nStudija objavljena u britanskom \u010dasopisu \u201eHart” pokazuje da prijatna muzika dokazano smanjuje nivo stresa. Dok se vozite na posao ili s posla, dobro je da slu\u0161ate laganu, umiruju\u0107u muziku.<\/p>\n

6 Usred saobra\u0107ajne gu\u017eve izvedite mini vje\u017ebu<\/strong>
\nVoza\u010di koji zapnu u koloni i \u010dekaju nepomi\u010dno u automobilu mogu da izvedu kratku vje\u017ebu opu\u0161tanja. \u010cvrsto zgrabite volan, stegnite mi\u0161i\u0107e prstiju, ramena i le\u0111a. Dr\u017eite ih napetima sve dok mi\u0161i\u0107i ne po\u010dnu da podrhtavaju (oko 45 sekundi). A zatim ih opustite. Izazva\u0107ete talas olak\u0161anja u gornjem dijelu vrata i rukama sve do prstiju. Ali, kada se opustite pazite da vam je noga i dalje na ko\u010dnici!<\/p>\n

7 Pla\u0107ajte gotovinom<\/strong>
\nDo bankomata idite jednom nedeljno, ta\u010dno izra\u010dunajte koliko vam treba za svakodnevne potrebe i ra\u010dune pla\u0107ajte gotovinom. Na kraju mjeseca \u0107ete lak\u0161e nego obi\u010dno \u010ditati ispis svojih bankovnih ra\u010duna. Pla\u0107aju\u0107i gotovinom bi\u0107ete svjesniji svojih tro\u0161kova i oprezniji s novcem. S manje dugova \u017eivot \u0107e vam biti i s manje stresa.<\/p>\n

8 Plivajte!<\/strong>
\n\u0160vedska studija pokazala je da plutanje na vodi podsti\u010de relaksaciju i smanjuje nivo stresnih hormona. \u0160tavi\u0161e, \u010dak 80 odsto volontera uklju\u010denih u studiju poslije odlaska na bazen osje\u0107ala je psihi\u010dko rastere\u0107enje.<\/p>\n

9 Odmorite se od tehnike<\/strong>
\nMejl, mobilni, \u201eblekberi”, \u201eajfon”, televizija, surfovanje… Osim \u0161to je tehnika sru\u0161ila granicu izme\u0111u poslovnog i privatnog i naru\u0161ila porodi\u010dni \u017eivot, relaksacija uz televiziju i ra\u010dunare unosi stres i u va\u0161e \u201eopu\u0161tanje”, zbog \u010dega su neki pod stalnim stanjem \u201euzbune”.<\/p>\n

10 Sjetite se kako ste nadvladavali stres<\/strong>
\nOdvojite pet minuta i razmislite kako ste nadvladali neke stresne situacije u pro\u0161losti. Shvati\u0107ete koliko ste sna\u017eni.
\nU trenutku dok vas mu\u010di neki problem mislite da on nikad ne\u0107e pro\u0107i, ali sje\u0107anje na pro\u0161le krize podsjeti\u0107e vas da su i problemi prolazni.
\nNeke studije pokazuju da su razgovor i utjeha od strane prijatelja va\u017eniji i korisniji od stru\u010dne psiholo\u0161ke pomo\u0107i. Ako prolazite kroz razvod ili tugujete zbog velikog gubitka, nemojte da se izolujete, ve\u0107 potra\u017eite nekoga ko \u0107e vas saslu\u0161ati.<\/p>\n

11 Koncentri\u0161ite se na vodu ili disanje<\/strong>
\nAko ste pod ve\u0107im pritiskom, idite do slavine i poku\u0161ajte da se smirite uz zvuk vode koja te\u010de. Duboko di\u0161ite – razmi\u0161ljajte o udisaju i izdisaju. Tu\u0161iranje bi isto tako moglo da pomogne.<\/p>\n

12 Nekoliko trenutaka dnevno koncentri\u0161ite se na osje\u0107anja<\/strong>
\nNekoliko minuta na dan napravite pauzu i fokusirajte se na ono \u0161to se de\u0161ava upravo u datom trenutku. Dok \u0161etate, mislite o onome \u0161to vidite, \u010dujete i miri\u0161ete. Svakodnevno praktikovanje ovakvih vje\u017ebi mo\u017ee dugoro\u010dno da vas smiri.<\/p>\n

13 Ispri\u010dajte nekom ili napi\u0161ite ono \u0161to vas brine<\/strong>
\nOvo \u0107e vam pomo\u0107i da se ose\u0107ate povezani s okolinom i sna\u017eniji. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su zapisivali svoje dnevne aktivnosti imaju manje stresom izazvanih simptoma bolesti nego drugi.<\/p>\n

14 Bez obzira na osje\u0107aj napetosti i stresa, dr\u017eite se rasporeda za vje\u017ebanje<\/strong>
\nFizi\u010dka vje\u017eba je jedna od najdjelotvornijih tehnika za smanjivanje stresa. I samo 30 minuta tr\u010danja zna\u010dajno smanjuje stres – kod testiranih volontera za \u010ditavih 25 odsto. Rastezanje tako\u0111e poma\u017ee.<\/p>\n

15 Neka vas dodiruju – na masa\u017ei<\/strong>
\nStru\u010dnjaci ne znaju za\u0161to dodirivanje i stiskanje opu\u0161ta – ali ovo dokazano djeluje. Masa\u017ea ubrzava napredak prerano ro\u0111enih beba, unapre\u0111uje rad plu\u0107a kod astmati\u010dara i podsti\u010de imunitet kod zara\u017eenih HIV-om. Ako ne mo\u017eete da platite masa\u017eu cijelog tela, priu\u0161tite sebi barem povremeni pedikir ili manikir ili \u010di\u0161\u0107enje lica kod kozmeti\u010darke.<\/p>\n

16 Izra\u017eavajte se i mislite jezikom koji je oslobo\u0111en stresa<\/strong>
\nOni koji dobro podnose stres koriste ono \u0161to stru\u010dnjaci nazivaju ‘optimisti\u010dan stil koji obja\u0161njava’. Kad stvari ne krenu u najboljem smjeru, ove osobe ne ‘tuku’ izrazima i pogrdama koje podsti\u010du stres.
\nUmesto izraza ‘katastrofa’, ‘u\u017easno’, ‘grozno’, ‘kako sam glup’ i sli\u010dno, koristite izraze poput ‘ovo mi ba\u0161 i nije bio najbolji trenutak’ ili ‘ovu grupu je zaista te\u0161ko zadovoljiti’.
\nRe\u010d \u201eo\u010dekivanje” zamijenite s rije\u010dju \u201enada.” O\u010dekivanja mogu da se pove\u017eu samo sa stvarima nad kojima imate najvi\u0161e kontrole. Tako mo\u017eete da o\u010dekujete da \u0107e voda ugasiti va\u0161u, \u017ee\u0111 ali ne mo\u017eete da o\u010dekujete da \u0107ete dobiti posao koji \u017eelite. Tome mo\u017eete samo da se nadate.<\/p>\n

17 Ne budite tako ozbiljni<\/strong>
\nIstra\u017eivanja su pokazala da smijeh ne samo da opu\u0161ta, ve\u0107 i podsti\u010de imuni sistem. \u0160alite se s prijateljima, pozajmite komediju i prestanite da sve do\u017eivljavate tako ozbiljno.<\/p>\n

18 Jednom dnevno udaljite se od svega<\/strong>
\nOpu\u0161tanje na nekih 10 do 15 minuta povrati\u0107e vam snagu. Prona\u0111ite mesto na kom mo\u017eete da budete sami – tavan, kupatilo, miran kafi\u0107, klupu… Odmorite se od svega barem nakratko. \u010citajte odlomak iz zanimljive knjige, duboko razmislite o pro\u010ditanom, ispijte topao ili osve\u017eavaju\u0107i napitak (bez alkohola i kofeina, ako je mogu\u0107e). Ali neka ova pauza postane rutinska stvar u va\u0161em \u017eivotu – svakodnevna praksa ima\u0107e kumulativno delovanje.<\/p>\n

19 Setite se barem jedne dobre stvari koja se dogodila danas<\/strong>
\nUmjesto da s dolaskom u ku\u0107u po\u010dnete da prepri\u010davate sve lo\u0161e \u0161to vam se dogodilo, poslije otvaranja ku\u0107nih vrata izmjenite neku dobru vijest. Makar samo sitnicu. Ako ne prona\u0111ete ni\u0161ta, razmislite da li ste previ\u0161e kriti\u010dni. Ako ste hroni\u010dno sumorni – razmislite o odlasku kod psihologa ili nekog stru\u010dnjaka koji bi mogao da vas podu\u010diti pozitivnijem na\u010dinu razmi\u0161ljanja.<\/p>\n

20 Brinite se oko samo jednog problema i re\u0161avajte problem po problem<\/strong>
\nGomilanje problema i briga oko svega \u0161to bi se moglo dogoditi besmislena, jer iscrpljuje snagu pa se ne mo\u017eete nositi ni s onim \u0161to vas trenutno zaista sputava.<\/p>\n

Press
\nSerbianforum.org<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stres nam tako dosljedno iz dana u dan unistava zdravlje. Ako tra\u017eite olak\u0161anje od napetosti prouzrokovane problemima i poslom,  predla\u017eemo 20 jednostavnih, ali izuzetno efikasnih i isprobanih tehnika za smanjivanje stresa, koje mo\u017eete koristiti ve\u0107 sad! Tajna je u strategiji,  rutini\u00a0i dosljednosti. 1 Pripremite se za sutra Ni\u0161ta nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se …<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[39,7],"class_list":["post post-103","anons"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=103"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":104,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103\/revisions\/104"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}