{"id":1824,"date":"2018-03-25T11:14:02","date_gmt":"2018-03-25T11:14:02","guid":{"rendered":"https:\/\/doktorica.org\/?p=1824"},"modified":"2018-03-25T11:14:09","modified_gmt":"2018-03-25T11:14:09","slug":"odgajati-sina","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/2018\/03\/25\/odgajati-sina\/","title":{"rendered":"Odgajati sina"},"content":{"rendered":"
\n

Ka\u017eu mi kako je on de\u010dak i kako ne smem da ga volim toliko. Mora da bude mu\u0161ko, da postane \u010dvrst.<\/span>
\n\"\"<\/a><\/p>\n

Oduvek sam znala da \u0107u roditi sina. On je moj univerzum, moj svet, moja ljubav, moja radost, moj \u017eivot, moja snaga, moja krila i moj san. On je neustra\u0161iv i spretan. On je dete prirode, zelene trave, oderanih kolena, visokih kro\u0161nji, brzine i snage. On je sve \u0161to ja nikada nisam bila.<\/p>\n

\n

Naizgled nedodirljiv i samostalan, pravi mali vuk, moj Vuk je dete puno ljubavi, velikog srca i ne\u017ene du\u0161e. Du\u0161e ne\u017ene poput svile, ranjivije nego \u0161to \u017eelim da bude, iskrenog pogleda i toplog zagrljaja.<\/p>\n

Pomislim ponekad, da se previ\u0161e dajem kao mama. Zapitam se da li ga previ\u0161e ljubim, mazim i obra\u0107am pa\u017enju na njega? Da li treba da ga pustim da se za\u017eeli mog dodira i mirisa, da oseti samo\u0107u i da po\u017eeli bliskost? Ka\u017eu mi kako je on de\u010dak i kako ne smem da ga volim toliko. Mora da bude mu\u0161ko, da postane \u010dvrst. Kada zapla\u010de za sitnicu, vidim poglede drugih mama, koji mi govore: \u201cVikni na njega, ne sme da pla\u010de! Mora da bude mu\u0161ko!\u201d Te iste mame, tih istih pogleda, pored sebe imaju mu\u017eeve, o\u010deve i sinove koji im ne pru\u017eaju pa\u017enju, pa mo\u017eda ni dovoljno ljubavi i po\u0161tovanja. Sve one \u010deznu za zagrljajem i poljubcem. Sve one prizivaju dve re\u010di: \u201cVolim te! Volim te \u017eeno, volim te mama, volim te \u0107erko!\u201d<\/p>\n

Kako da ti isti mu\u0161karci nau\u010de da vole i ljube, ako im uskratimo poljubce i zagrljaje?<\/p>\n

Kako ti isti sinovi da po\u0161tuju va\u0161e potrebe, ako ste vi njihove gurali pod tepih kako bi oni postali \u201cpravi mu\u0161karci\u201d?!<\/p>\n

Kako \u0107e va\u0161e \u0107erke da budu sre\u0107ne, zadovoljne i voljene, ako ja svog sina vaspitam da je ljubav nebitna i da se dozira kafenom ka\u0161icicom\u2026 Ho\u0107ete li do\u0107i na moja vrata da mi \u010destitate kako je on postao mu\u0161karac kada va\u0161a \u0107erka zapla\u010de na va\u0161em ramenu jer nije voljena i nije cenjena?<\/p>\n

Da li uop\u0161te razmi\u0161ljate o tome?<\/p>\n

Ja ne odgajam samo sina, ve\u0107 budu\u0107eg mu\u017ea i oca, najpre \u010doveka. Ne \u017eelim da postane prazan i sna\u017ean, ve\u0107 odva\u017ean, samouveren i ispunjen. Ljubav koju mu pru\u017eam, \u017eelim da nosi kroz \u017eivot kao \u0161tit od lo\u0161ih ljudi, te\u0161kih oblaka i mutne ki\u0161e. Ne\u017enost koju mu pru\u017eam, \u017eelim da nau\u010di da pru\u017ea i daje onima koji vrede. Poljupce koje mu nesebi\u010dno delim, \u017eelim da zapamti, da ih utisne u sebe, za dane kada ne\u0107u biti tu da mu pru\u017eim ruku, dodir, niti re\u010d. \u017delim jedno \u2013 da nau\u010di da ceni sebe i \u017eivot koji mu je dat, da ga ne prokocka na prazninu, samo\u0107u, oholost. Sanjam da mu jutra zapo\u010dinju sa osmehom a ve\u010deri zavr\u0161avaju sa ose\u0107ajem mira, sre\u0107e i ispunjenja. \u017delim da njegov put bude \u010dist, posut kamen\u010dicima iskrenih snova koji vode iza duge, i da mu ruka i du\u0161a nikada ne budu prazne. \u017delim da njegovo srce poraste kako bi mogao da voli sebe i druge. \u017delim da nau\u010di da je bliskost prirodna poput vazduha, da se ne pla\u0161i da se preda, pa \u010dak iako izgubi jednu bitku, da zna da  se sve to desilo da bi u drugoj pobedio.<\/p>\n

Na kraju, nije ni va\u017eno \u0161ta va\u0161e o\u010di meni govore. Nije mi va\u017eno ni to \u0161to se va\u0161e usne ne srame da me opomenu. Niste mi va\u017eni svi vi koji mislite druga\u010dije. Ni knjige, ni svi spisi ovog sveta, ne mogu me ubediti da postoji previ\u0161e ljubavi u jednom bi\u0107u. Naposletku, va\u017eno je \u0161ta \u017eelim re\u0107i tebi, mili moj de\u010da\u010de\u2026<\/p>\n

Sine, znam, bi\u0107e proma\u0161enih ljubavi, izigranih dana, nepravednih ljudi. Jedno te molim, nemoj prestati da voli\u0161 sebe. Nemoj prestati da veruje\u0161 u ljubav. Ne pristaj u \u017eivotu na manje od onoga \u0161to ti pru\u017eamo kao detetu. \u017divot je jedan, otrcana je fraza, ali jedina ispravna. Ti si jedan. Ti si moj. Ti si na\u0161. Sada i zauvek. Leti visoko, sko\u010di, ne dozvoli da besciljno pada\u0161! Ustani,nastavi i prkosi! Prkosi vetru, ki\u0161i, oluji. \u017divi da \u017eivot oseti\u0161, ne opiri se sebi, ne skre\u0107i na tu\u0111e staze. Gazi svojim putem i sanjaj svoje snove. Kada je te\u0161ko, zagrli ono \u0161to nosi\u0161 u du\u0161i, nasmej se, okreni se i idi. Budi \u0161uma, gusta i nepokoriva, budi voda,budi vatra. Budi vuk.<\/p>\n

Pi\u0161e: Kristina Mitri\u0107<\/p>\n

Izvor: Detinjarije.com<\/a><\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ka\u017eu mi kako je on de\u010dak i kako ne smem da ga volim toliko. Mora da bude mu\u0161ko, da postane \u010dvrst. Oduvek sam znala da \u0107u roditi sina. On je moj univerzum, moj svet, moja ljubav, moja radost, moj \u017eivot, moja snaga, moja krila i moj san. On je neustra\u0161iv i spretan. On je dete …<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1828,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[69,1],"tags":[96],"class_list":["post post-1824","anons"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1824","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1824"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1824\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1829,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1824\/revisions\/1829"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1828"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/doktorica.org\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}